Istraživanja
Tim koji se bavi istraživanjem i analizama sprovodi projekte u oblasti društvenih i humanističkih nauka, uzimajući u obzir raznovrsne savremene kulturne, društvene i političke fenomene kroz transdisciplinarnu metodologiju, zadržavajući osetljivost za specifičnosti istraživačikih konteksta uvođenjem i uspostavljanjem kritičkih paradigmi situiranog znanja. Naši istraživački i analitički napori imaju za cilj da ponude kritička i angažovana stanovišta u odnosu na aktuelna pitanja i transformativne, pluralističke i demokratske vizije znanja, mišljenja, ideniteta, vizuelnih kultura, medijskih reprezentacija, kulturnih politika i brojnih političkih pojava.
"Sve jasno"
Ciklus razgovora “Sve jasno” je nastao u saradnji IPAK.Centra i Fondacije za otvoreno društvo, u cilju da se mlađoj publici pruži neformalna platforma za promišljanje političkih pojmova iz jezika svakodnevice. Metodologiju ovih razgovora je na izvestan način odredila upotreba “opštih mesta” - odnosno fraza, sintagmi i rečenica koje često koristimo u svakodnevnom govoru bez podrobnog preispitivanja - poput onog u samom naslovu ciklusa. Detekcijom, te analizom i temeljnom demistifikacijom ove jezičke pojave, trudili smo se da promišljamo političko, a pre svega aktivnu političku participaciju, izvan opšte prihvaćenih okvira na koje nailazimo u gotovo svakom društvenom prostoru.
Jednom mesečno, od januara 2021. godine, razgovaraćemo o aktuelnim političkim, kulturnim i društvenim temama služeći se konkretnim i preciznim jezikom.
(A) Političnost
Teodora Stojilković
Osamanestogodišnja devojka iz Bujanovca koja je dobila vekovnu stipendiju na prestižnom Sciences Po Fakultetu u Francuskoj.
Marija Ratković
Marija Ratković rođena je 1982. godine u Šapcu. Teoretičarka i radnica u kulturi. Diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, doktorske studije završila na odseku Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Od 2006. godine aktivno izlaže i sarađuje sa umetnicama i umetničkim kolektivima u zemlji i inostranstvu. Piše za novine, pozorište, film i tv. Uz profesionalni rad u medijima (ELLE, Vice, Noizz, Peščanik...) i umetnosti, bavi se aktivizmom. Osnivačica je Centra za biopolitičku edukaciju. Dobitnica je više nagrada za borbu protiv diskriminacije, za društveni aktivizam, doprinos ljudskim pravima i rad na očuvanju zdravlja žena. Od prošle godine radi kao pomoćnica gradonačelnika Šapca zadužena za mlade.
Medijska pismenost
Goran Zarić
partner u organizaciji Propulsion i menadžer programa Nova pismenost
Katarina Ivakić
Rođena 1994. godine u Beogradu, diplomirala na Katedri za Menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti, a trenutno je na master studijama Menadžment kulture i medija u istoj ustanovi. Radi kao digital creative strategist, copywriter i influenser menadžer. Pored regularnog posla, pokrenula je body positive priču u Srbiji kroz “Katalizu” - NGO i radionice. U slobodno vreme voli da šije, piše, stvara mikro influencer i snima za Instagram.
Rodna ravnopravnost
Jelisaveta Blagojević
Redovna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije i direktorka IPAK Centra
Mia Bjelogrlić
Rođena u Beogradu pre 25 godina. Po struci politikološkinja za međunarodne odnose, godinama unazad radi u sektoru odnosa sa javnošću pri Evropskoj uniji u Srbiji. Ovogodišnja je dobitnica granta Evropske zadužbine za demokratiju za svoj prvi autorski projekat o rodnoj ravnopravnosti - TV dokumentarni serijal pod nazivom “Ona se budi”.
"Agora 2.0."
“Agora 2.0.” je interaktivni edukativni projekat sa ciljem da pruži političku i medijsku pismenost mladim ljudima, koristeći se današnjim medijskim alatima. Glavni ciljevi projekta predstavljaju pružanje mladim ljudima razumevanje osnovnih političkih termina i pozicija koje su relevantne danas, ali takođe i osnaživanje kritičkog razmišljanja o samim terminima i pozicijama.
Teži da ispuni svoje ciljeve kroz
a) istraživanje i izgradnju velikog, uvek – u – toku, medijsko-političkog pojmovnika savremenih termina (primeri “identitet”, “nasilje”, “sloboda”, “ljudska prava”, “kadriranje vesti”, “manjiska pozicija” “odnosi moći” i sl.) koji će predstavljati teorijsku osnovu, ali i biti artikulisani u rečniku.
b) produkcija i izlaganje provokativnih, privlačnih, interaktivnih medijskih materijala koji će adresirati svakodnevne društvene brige uz vezivanje sa fundamentalnim savremenim političkim pitanjima.
c) angažovanje mladih uživo u direktne, zamene – uloga radionica i paneli koji će se baviti pomenutim političkim pitanjima.
Promenom uloga do promene stavova
Centar za istraživanje kultura, politika i identiteta (IPAK. Centar) angažovan je kao istraživačka partnerska organizacija na projektu «Promenom uloga do promene stavova», koji realizuje Asocijacija za seksualno i reproduktivno zdravlje (SRH Srbija), u okviru Inovativnog programa Internacionalne federacije za planiranje roditeljstva (IPPF). Projekat ima za cilj da, kroz implementaciju participativne teatarske metodologije, ohrabri i podstakne mlade muškarce i žene u Srbiji da preispitaju tradicionalno shvaćene (diskriminatorne) rodne uloge, kako bi potencijalno usvojili stavove, vrednosti i obrasce ponašanja koji odražavaju rodnu (i svaku drugu) ravnopravnost.
Projekat će biti realizovan u periodu od tri godine, kombinujući edukativni metod zasnovan na teatru sa rodno-transformativnim pristupom, podstičući kritičko promišljanje kategorije rodnih uloga i postojećih stereotipa i podižući nivo svesti o društveno konstruisanoj kategoriji roda koja se može kako de-konstruisati, tako i re-konstruisati, sa ciljem da otvori mogućnost, dugoročnije, za uspostavljanje drugačijih, egalitarnijih društvenih odnosa, kao i prevenciju i smanjenje rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije. Interaktivna radionica zasnovana na teatru biće organizovana u 9 gradova u Srbiji (Beograd, Zaječar, Novi Pazar, Pirot, Vršac, Zrenjanin, Čačak, Kruševac i Novi Sad), u saradnji sa lokalnim organizacijama civilnog društva koje se u okvru svojih aktivnosti bave ljudskim pravima, pravima žena, seksualnim i reproduktivnim pravima, itd. Radionice će kombinovati teatarske improvizacije i diskusije, utičući na taj način i na afektivne i na kognitivne aspekte internalizovanih rodnih normi i obrazaca ponašanja.
IPAK centar na ovom projektu ima zadatak da pruži ekspertsku rodno-senzitivnu analizu konteksta u fazi konceptualizacije projekta, kao i da kasnije u projektu sprovede nezavisnu evaluaciju uticaja ovakvog pristupa, kroz kombinovanu metodologiju zasnovanu na kvantitativnim i kvalitativnim metodama, kao i sa snažnim osloncem na feminističke teorijske pretpostavke.
Mapa nevidljivog nasilja nad pripadnicama LGBT zajednice
Cilj projekta „Mapa nevidljivog nasilja nad pripadnicama LGBT zajednice“ bio je da pokaže višestruku diskriminaciju sa kojima se pripadnice LGBT zajednice suočavaju danas u društvu (kao pripadnice ove zajednice i kao žene), da ukaže na slučajeve nasilja koje se uglavnom ne prijavljuju nadležnim organima, kao i da zbog nedostatka adekvatne medijske reprezentacije fenomena nasilja nad njima, prikaže ove probleme izbegavajući diskriminatorne diskurse (prisutne kako u svakodnevnom, tako i medijskom jeziku, prema ovoj zajednici).
Projekat je realizovan u Nišu i Novom Sadu, gde smo razgovarali sa članicama ženskih i LGBT organizacija iz ovih gradova (Ženski prostor, Niš, Novosadska lezbejska organizacija, LGBTQ Novi Sad, Izađi, Novi Sad), kao i sa članicama LGBT zajednice, kako bismo došle do informacija, utisaka i pojedinačnih iskustava u vezi sa (ne)bezbednošću javnog prostora grada, odnosu institucija prema ovim problemima, kao i o izveštavanju lokalnih medija o ovim temama.
Na osnovu ovih ličnih priča i iskustava, došli smo do mesta sistemskog, simboličkog i fizičkog nasilja (počinjenog od strane pojedinaca, grupa ili policije) i ta mesta smo simbolički obeležili kao „Mesto za ljubljenje“ – street art izrazom koji predstavlja kritiku zatvorenosti i isključujuće prirode javnog prostora (koji je proizveden i na dalje reprodukuje diskriminatorne diskurse i marginalizaciju). Ovako obeležene lokacije ne predstavljaju samo komemoraciju nasilnih događaja, pretrpljenog bola, neprijatnosti i diskriminacije, već i poruku koja podstiče nenasilje, toleranciju, otvaranje javnog prostora za manjinsko i različito, odnosno, predstavlja pokušaj ukidanja marginalizacije drugosti.
Mapa je, takođe, napravljena i u online formi sa propratnim narativom – pričama, odnosno, ispovestima (anonimnih, pošto je tako uglavnom zahtevano) žrtava o događaju/nasilju koje se na tom mestu dogodilo.
Mapa - Novi Sad
